Svet na točkovima

Definitivno, čovekov najbolji prijatelj je auto. Pas je odavno prestao da mu bude prijatelj, knjiga, čini mi se, nikad nije ni bila…automobil! A jednom prosečnom stanovniku severnoameričkog kontinenta najbolji prijatelj je pickup truck!

Ford F150 To je omanji kamion koji ima produženu kabinu i skraćen utovarni prostor i niko ga više ne zove pikap trak, već samo trak. U prošlosti je služio kao radni auto, dok se danas koristi kao putnički. Za budućnost ne bih znao da kažem.

Truck je dalji rođak putničkog automobila tj. sedana. Nešto kao…Znaš onaj moj burazer od strica?…Onaj što je u inostranstvu?…Ona debela lenština?…Onaj nezgrapni i tromi, što se stalno duva da je jak ne znam koliko?…Smotani onaj, bre?….Aaaaa, misliš Truck!…E, baš on!

Truck sam jako voleo, i pre nego što sam došao u Kanadu, mislio sam, stvarno sam seronja ako ne kupim truck! Dok voziš truck, ti si metar i po u svom tronu i osećaš se moćno! Toliko moćno da uopšte ne poštujes pravila saobraćaja, logiku, pa nekad, čak ni zakone fizike. Svemu tome doprinosi zvuk koji moćna aždaja od 6-7000 kubika ispušta. Uz taj zvuk, na tom tronu, ti si savrseno sposoban da tako uletiš nekom ispred nosa, da ovaj posle, prosto, mora da te stigne da vidi kako izgleda budala koja tako vozi?! Čak i kada je sneg, led, vozač trucka uopšte ne mari i ne haje, jer on je King of the road! A koga posle vidiš prevrnutog u jarku? Baš njega, sa sve četiri gume u vis! Trucku je dozvoljeno da kad skreće u desno, pređe zadnjim točkom preko ivičnjaka, jer njegov vozač ne ume bolje. Eto, to je truck, strah i trepet puteva, dunosaurus na točkovima, Moby Dick asfalta…sve dok ne parkira i iz njega izađe Lignjoslav uživo. To sam ja hteo da budem! Sad mi je drago što sam ostao seronja.

lifted-truckPostoje dve vrste trucka. Oni što su kupljeni za brundanje po ulicama i osvajanje puteva…do devojačkih srca i oni što su kupljeni za sve ostalo! Ovi prvi, oni su stvarno plaćeni papreno, niklovani detalji, sa gumama i karoserijom tri broja većom i vozač ih donekle pazi. Dok ovi drugi, svi ostali, njih se bojim strašno. Još kad vidim da iz njega izađe tip ili još gore riba sa kariranom košuljom, u farmerkama i kaubojkama, i onim šeširom Divlji zapad, pa pljune i zalupi vratima! A vrata se ne zatvaraju onako ffuuppp, ili kako se već piše zvuk vrata na autu u offisu, nego se zatvaraju onako trrasss, uz neviđenu lupnjavu i škripu, cviljenje i zavijanje, onda gledam da se parkiram bar dva mesta dalje od njih! Strah me da će taj konj što ga voze, da se ritne kad se isparkirava, ili dok stoji, jer nisam primetio da su ga vezali lasom za banderu!

Drugi model koji prosečan severnoamerikanac jako voli je SUV ili Sport Utility Vehicle. I njega niko ne zove tako, nego svi kažu džip. Ustvari, ovde i kažu SUV, ali u Srbiji, nema šanse da čuješ. Ajde, priznaj, da l’ je nekad iz tvojih usta izašla reč…eS-jU-Vi?

Inače, SUV je nastao kao kombinacija vučne sile trucka i udobnosti putničkog automobila i on je malo bliži rođak sedana. Sve u svemu, veličina i snaga je ono što prosečan severnoamerikanac traži kad kupuje vozilo!

A ovde je tako lako kupiti vozilo, jako lako! Novo, polovno, kakvo hoćeš, samo donesi dva zadnja papira na kojima se vidi tvoja plata, ono, visina plate, kad je uplata itd i to je to, biraj…truck ili SUV?! Negde ti ni to ne traže. U nekim auto kućama ne treba ti ništa da bi kupio polovan auto, pa čak i nov. Nikakvi papiri ti ne trebaju, ništa…ni pamet ti ne treba. Samo je potrebno da dođes!

Ono, kad sam išao u Kamloops, dva-tri dana pre polaska jedan Ben je pokušavao da me ubedi kako nije pametno ići sa autom toliko daleko i šta ja znam! Ja ga gledam…A što nije pametno, pa ljudi idu autom osam puta dalje nego što mi planiramo pa ništa?! Kaže Ben…Jeste, al truck ili SUV, a vi…A mi planiramo biciklama da idemo!…prekinem Bena jer sam znao šta će da kaže.

Posle me opet na’vatao pa mi pričao kako je sedan, odnosno običan putnički automobil suviše mali, nije to kao SUV, nije udoban, to nije ni za po gradu da se vozi, a kamoli negde dalje da ides, ovo-ono, trte-prte…svašta mi Ben napriča! I nisam samo od njega čuo takve stvari, pola, ma šta pola, cela Kanada…pola sveta ima takav stav.

I, nemam volje da se objašnjavam sa svima, ne mogu svima da ispričam kako cela jedna četvoročlana porodica može da ode iz Srbije u Grčku na more ”peglicom” i to sa svim potrebnim i nepotrebnim stvarima koje se nose na more. Nemam volje, jer me u startu iseku sa izjavom…Dok staviš dečja kolica, dečje bicikle, ona sedišta za decu, neko ćebe, jastuk neki stari, alat neki osnovni, čisto da imaš, za ne daj Bože, gotovo, auto pun!…

– Bicikle?…

– Pa da, znaš, ako negde recimo staneš, da može dete da se provoza biciklom malo, recimo, šta odlučiš da staneš pored reke da malo prošetaš!

– Ćebad i jastuci?….

– A to, to ako, eto meni se desilo pre neki dan odlučili da svratimo u park, pa znaš one klupe kako su prljave, sreća imali smo ćebad, i za decu jastuk, mekši je! I dobro je što smo imali dukseve rezervne, zahladnelo kasnije, i ona moja jakna što mi se vuče po zadnjem sedištu već tri nedelje, dobro mi došla!

I zaista nemam volje da se objašnjavam posle svega ovoga. Mene je deda na bicikl vozio gde god da smo išli i nikad nam ništa nije zafalilo, ali kako ja sad to da prevedem na engleski?! Jedno je sigurno, prosecna kanadska porodica ne može bez velikog i prostranog auta, jer šta ako zatreba…

Možda te po burmi prepoznaju da si oženjen, ali, ako voziš karavan ili miniven, definitivno se zna da imaš decu.

Često, kad uzmem kafu kod Hortonsa, popušim jednu, tu na parkingu, ispijem malo kafe…eto tako, čisto da zveram malo. Dolaze automobili, prolaze kroz drive-thru, naručuju se kafe, sendviči, krofne. Gledam tako, čovek u svom autu je u svom svetu i uopšte ga se ne tiče okolina. Slušalice u uši, muzika u telefonu, i eto, to je to…Smisao života!

Porodica u autu, pih, tek se njih ne tiče okolina, oni se svađaju, mire, ljube, jedu, (da, da, nije greška, jedu), a možda se i jebu tu na drive-thru?! Ako imaju decu, ona su na zadnjem sedištu, a auto prostran, je l’, SUV, onda ispada kao da su deca u drugoj sobi, a dečija soba uvek puna razbacanih igračaka…papira, celofana, maramica, kutija, pelena, majica, praznih čaša od kafe, svega i svačega.

Jednom, neka žena se raspravljala sa ćerkom u autu, valjda je vaspitavala, otkud znam, bili su kod automata za naručivanje. Toliko se njih nije ticao spoljašnji svet da žena nije ni primetila kad je zakačila kantu za đubre. Ništa strašno, kanta plastična, auto veliki, prostran, nije ni osetio trzaj nemoćne kante! Toliko se žena unela u raspravu, da kad je stigla do automata i kad joj je ona sa druge strane rekla…What can I get for you?…ova u autu vrisnula…Čekaj, ćero, da vidim šta hoće ova od nas?!

I sad, zamisli ta izađe na put u svom SUV-u i ćerka joj u sred vožnje kaže….Mom, I have a new boyfriend! Ova je valjda otera u gepek, to mu dođe kao neki podrum, špajz, ostava…po kazni?!

To da je čovek u svom autu u svom svetu…u svojoj kući, govori ti i ovo. Kad se kupuje auto, nije važno…ma ništa nije važno, da sad ne nabrajam mnogo, kilometraža, ispravnost, boja, izgled, ništa, ništa nije važno, pa ni cena…jedino se gleda da li ima držač za kafu i gde je lociran! To je najbitnije, pored prostranosti i jačine! Znači, držač za kafu je oprema koju auto mora da ima…mora! A gde je držač za kafu, tu pored uvek ima mesta i za neki sendvič, čips, makar neka krofna ili bilo šta što može da se prezalogaji, čisto onako, dok si u kuhinji, na semaforu recimo!
drive thru pharmacyI to je to, pa zašto se kaže pokretna imovina?! Neki imaju samo to – automobil! A i ne treba im više, šta će im kad postoji drive-thru hrana, drive-thru piće, drive-thru, ozbiljno, u Ontariju ima drive-thru liquor store! Malo sutra ćeš tu da sediš ispred prodavnice i da piješ pivo…te zgazi neka što se raspravlja sa ćerkom! I naravno, ima drive-thru banke! To je vrhunac svega! Drive-thru banke su napravljene da bi automobili videli svoje prave vlasnike!
Pitam se kad li će da se napravi drive-thru doctor`s office, pa recimo kad ti nije dobro, samo na automat kažeš šta ti je, i dok obiđes reklame, skreneš iza ugla, dođes na red, recept te već čeka? Pošto drive-thru apoteke već ima!

Sve, samo da ne izađes iz auta! Jer šta ćeš van auta, tu imaš kafu i sedi tu…Si možda gladan? WC je odmah tu, iza sedišta, druga presvlaka levo!

Nemoj sad pogrešno da me shvatiš, ja volim aute, strašno volim automobile! Ja sam jedan od onih koji čim vide da pise Audi, Mazda, Honda…Zastava, odma’ znaju o kojim autima je reč!

Ima u Edmontonu jedan jako veliki tržni centar. Toliko veliki da su mu od naziva napravili skraćenicu, Wem Valjda da bi stalo što više prodavnica, otkud znam? Idem ja često u taj mol, i tamo negde, među prodavnicama i izlozima ima jedan štand i tu kupiš ticket…nagradna igra, glavna premija auto!  Ali ne bilo koji, izvlačenje je mislim na šest meseci, i prošli krug nagrada je bio ferari f430, a ovaj krug, nagrada je lamborghini avendator! Najbolje od svega je to što ti auti stoje tu pored! Tako da, doživljaj mi je prići i videti izbliza ferari ili lambordžini, jeste ozbiljno! Samo što sam uhvatio taktiku, ako odem popodne tamo, uvek je gužva, milion ljudi, svi bi da vide, itd. Ja lepo odem prepodne, radnim danom, skoro nema nikog, ja i lambordžini sami. I ova što radi na štandu, ali nema vajde od mene, nikad ne kupim kartu…inače uvek se mislim. uf, kad bih dobio jedan ovakav?! Ima tu pored stolice i klupe, fotelje, dođem s kafom, sednem pored i mislim se, svasta se mislim. Pola ove priče je nastalo baš tu pored štanda, u fotelji! Onda pogledam gore, pa malo ukoso, tu negde…iznad lambordžinija….iznad Kafe kod lambordžinija….radnja Tiffany & Co! Pomislim…Vreme je za doručak!

Sve u svemu, zaključak o automobilima je da se Ben i dalje pita dokle ću ja da se pravim blesav i ne priznam da je SUV ili truck, pravo rešenje za mene i sav ostali svet?! A ja? Ja se pitam, kada će doći vreme da počnemo da vozimo kamione s prikolicom, jer šta ako se klincima igra fudbal, a ti nisi imao mesta za golove i sudiju u gepeku? Publika će već doći sama….

 

Ostavi komentar