Duncanby lodge

Trebalo mi je dve nedelje, tri kutije cigara, ko zna koliko kafe, i mislim tri family pack pice da napisem ovu pricu…milion ispravki, prepravki, dodavanja, brisanja…i sve to zarad 26 minuta citanja, merio sam.  Tako da, ako nemas  pola sata na raspolaganju kad uzmes ovo da citas…izadji gore desno na X i vrati mi nazad pricu….postarinu cu ja da platim!

Kazu,  `100 ljudi  100 cudi`, more, otidji u neku svadbu ili, ako si bio na kakvom ispracaju pre ili bilo koja `kulturna manifestacija` sto kaze Balasevic, videces da oko osam, devet, deset  uvece, 100 ljudi poseduje 150 cudi!

Provalio sam da sve ljude mozes da podelis po grupama, da ih grupises…kategorises! Danas se sve kategorise, sve se lepo razvrstava i sortira i na kraju smesti u neki azbucni ili abecedni red. Zato se mislim, sto onda ne bih i ja izgrupisao svet, iskategorisao planetu? Eto, cisto, da mogu da se snadjem medj`  toliki narod.

Kad kazem `grupe`, mislim na obicne grupe, da kazem proste grupe. Recimo, ima onih koji ne jedu hleb!…Sta radis, ne jedes hleb?…Da!…zato tamanim KitKat, Snickers, dodatne dve porcije pomfrita za obrok, deset jaja i slanine ko zna koliko za dorucak…ali, ne jedem hleb!….OK, grupa koja ne jede hleb!…suprotno njima, ima onih koji jedu hleb. Eto…prosta podela. Oni koji jedu hleb, njih isto ima dve grupe…oni koji vise vole koricu, i oni koji vise vole sredinu. Znas, recimo pica, ima ko ne voli krajeve, a ima ko voli.

Pa onda imamo osobe koje kad namestaju kesu za djubre ne prebace ivice kese preko kante nego samo onako ofrlje stave, pa kad bacas djubre ono se sve spusti dole, sve se sroza, pa se napravi sranje….a imamo i one koji to ne rade tako!

Imamo ljude koji kad ih pitas…`Je li, je l` vise volis automobile ili motore?`…oni odgovore …Da!…`A voce ili povrce?`….I to!

I tako, imamo svakakve ljude, i svakakve grupe. Eto, na to sam mislio…ne sad ono iskreni i neiskreni ljudi…lepi i ruzni….glupi i pametni!  Neee…ne to! Ne mogu ja da pricam o tome. Za nekog je neko lep, a za nekog nije, npr, sve one misice Univerzuma su po meni lepe samo sudijama koji su ih izabrali! Kazu da je Pamela LaBonte, ona sto je glumila u seriji  Beverly Hills 90210, bila najlepsa devojka na svetu, ne znam ni ja koliko godina …meni bas i nije bila lepa. (Hm, sad se mislis da li da googlas Beverly Hills?!…Kog je bese igrala ta Pamela?)

Isto tako, neki pametnjakovic…nemoguce da sve zna…a i glupan, nemoguce da bas nista ne zna…zna i on nesto! U takve podele ne ulazim, ali zato cu da objasnim podelu izmedju…hm…ne znam ni kako da nazovem tu grupu?! Ajde ovako….vec sam rekao da je ovde, u Kanadi,  kao u filmovima. Sve one fore sto cujes u filmovima, svi oni gestovi, provale…ponasanja, sve to mozes da vidis uzivo. Deca u skoli, oni streberi, i ona grupa sa kapitenom fudbalskog tima na celu sto se izivljava nad njima…naravno devojka mu je glavna navijacica.  Pa onda, npr, dve drugarice, ako se slucajno sretnu u mall-u, one onako pocnu da vriste i skacu u mestu, sa rukama u visini ramena,  onda se obavezno zagrle i jos malo odskacu i jos malo odvriste. To ove mladje, a starije zene…one kad vide nekog poznatog…Hey  yooouuu!….(ono njih deset se okrene).  I onda pocinje…grljenje,briga o zdravlju….Je l` vidjas Janet?  Kako je ona?  I haven`t seen her for ages…bla-bla-bla…i to tako svi prolaznici slusaju i ko zna sta misle?! A najgore je kad se nadjes u nekom redu, cekas kod Hortonsa za kafu, i primoran si da slusas o Janet!  I na kraju obavezno…neizostavno…When you see her, say Hallo for me!…ili…Give her my best regards!  Kako me to nervira…to pozdravljanje preko nekoga… Hey, pozdravi je u moje ime!….Obavezno mu prenesi pozdrave!….cccc!  Znaci, kao u filmovima!  Samo cekam da me zaustavi neki pandur i ono kao, pokaze mi sliku onog klinca iz Terminatora…Have you seen this boy?  Mozda ovu grupu da nazovem `Iz filmova`?! I jos jedna podela, ustvari ima jos milion i jedna podela, ali samo jos ovu da spomenem, a to je…debeli ljudi, i oni koji to nisu.

Kazu da Kanada nije nacija debelih….sve dok ljudi ne izadju na ulice i fizicki ne pocnu da dodiruju jedni druge! Kad kazem `debeli`, u tu grupu spadaju svi oni koji imaju preko  350lb, a visinu 5ft 2ins! Mani se Googla i convertera , ja cu da ti kazem koliko je to tesko i visoko! Sto rece jedan…Prilicno sam siguran da formula za izracunavanje optimalne telesne tezine nije tvoje godine + 200 kg!…a ja dodajem…To za muskarce, a za zene, nije cilj izjednaciti brojeve, visinu i tezinu! To je preterano…eto sta kaze konverter lb/kg!

Jedan dan sam otisao u mall, i brojao koliko njih cacka telefon…bilo da li razgovaraju, ili preturaju po fejsu, ili salju poruke, krecu se, sede….od prvih dvadeset ljudi koje sam sreo…17oro je bilo usko vezano za telefon!  Eeeeej….17!  Ono troje su ga verovatno zaboravili kuci?!  Ovih dana cu da izbrojim od prvih dvadeset, koliko ce da bude preko 350lb?!  Ovde u liftu ne pise ` Max 4 osobe`…jok bre…dve, i to je to!…majka i dete….otac mora drugu turu!

Da l` je to posledica brze hrane, testa, ovoga, onoga, nemam pojma…uglavnom, nisi azijat ako nemas kose oci….nisi kanadjanin ako bar tri tvoja prijatelja nemaju pola tone. Cuo sam da ce od 2016. za zahtev za drzavljanstvo, uz izvod iz maticne knjige rodjenih, pasos i vozacku biti potrebna i potvrda da imas bar 40 kg viska!  To ce biti minimum, prednost ce imati oni koji imaju… oni koji se sami voze u liftu!

Citao sam negde, neki Robert, zvani Bob….najdeblji covek na svetu.  Ima 1400 lb!  Jebote zivot!  To je malo manje od 700 kg!!!  Eeeeej, 700 kg?!  Zamisli to!  Taj se bas zapustio!  Daj bre, Bob, pojedi nekad i neku salatu! Sto je najgore, zamisli sad taj Bob krene da mrsavi, ono…hoce da smrsa?!  I smrsa jedno 200 kg!  Pazi, 200 kg…to nije malo, to je dva i po mene!  Al` opet, on ce da ima 500 kg?!  I sad, zamisli da si mu ti prijatelj….sta bi mu rek`o….Ej, Bob, bas si smrsao! Vidi kako si vitak!  Al` si se stes`o!….a on, sta on da odgovori na to….Da znas! I osecam se dobro! Evo, vidi ove farmerice za 700 kg, moram kais da nosim, sve mi spadaju!

Jebem ti Sunce, a?! I jos nesto, ako negde vidis tog Boba…………Pozdravi  ga u moje ime!

Naravno, Bob je izmisljen lik, i sve ovo gore je napisano da bi se izazvao grc na tvom licu zvani smeh!  (ovu recenicu sam oduvek zeleo da napisem)…(i sad vidim da je glupa) …Nije mi bila namera da vredjam, ljutim i nerviram.

  Duncanby lodge

Duncanby lodge je mesto 200km severo-zapadno od Vankuvera  (British Columbia)…znaci  zapadna obala Kanade, na Tihom okeanu  (Pacific ocean).  Donde se ne moze stici kolima, busom, vozom, pa ni brodovi ne idu bas tuda….hidro-avion! Ako ne znas sta je hidro-avion…sama rec kaze…to je avion! Vrsta aviona u kome cu da bacim 3-4 pegle…samo malo kasnije!

U tom Duncanby lodge-u…Duncanby je ime, nemam pojma kakvo i sta…a lodge je…nije loza, brvnara, bungalovi, jebem li ga…Googlaj  prevod….odmaraliste.  Tu ides ako hoces da pecas,i sve je smesteno na samoj obali…dokovi, restoran, bungalovi za spavanje. Iza je planincina, suma, a ispred okean. I to je to, nema nista…nema signala, mobilni mozes da koristis samo kao foto-aparat. To je i bilo prvo upozorenje kad smo stigli…U bilo kojim uslovima, ako ste na brodu, morate na sebi da imate pojas za spasavanje…i drugo….iza koliba je ograda, iza nje je suma, nemojte da idete preko ograde, tamo nema nista zanimljivo, sve sto vam treba je sa ove strane ograde, ovo je stanoviste grizzly medveda!

E, sad, nije to tako bas kao sto ti se cini…ono, bungalovi, pecanje i sta ja znam…to je bre, hi-class…Duncanby lodge ukupno moze da primi 40-tak gostiju, a ima vise od 20 osoblja, vodici za ribolov, sobarice, konobarice, kuvari…mozes da zamislis kak`a je to usluga?!  Restoran, nemam pojma ima jedno 66 zvezdica, glavni kuvar, neki lik sa Red Seal ticketom…to znaci da mozes da mu narucis bilo koje jelo, sobe, ono komfor…kupatila bolja nego i moje i tvoje zajedno, itd. Pazi kad jedan dan boravka tamo turistu kosta malo preko $ 1000! Eeej, 1060 i nesto dolara…jedan dan!  Za te pare mozes da jedes i pijes sta hoces (sem alkohola),  koliko hoces i kad god hoces!  Mozes da ides na pecanje kad hoces, da l` sa vodicem ili sam, svejedno….ustvari tu je bio limit…najranije si mogao da odes na pecanje u pet ujutru, a najkasnije si morao da se vratis do devet uvece…u devet uvece svi brodici su morali da budu na doku! Mislim da je to zbog vecere, vecera se sluzila do deset. Mogao si ti posle da jedes nesto drugo, ali vecera sa menija je bila do deset. Vlasnik Duncanby lodge je Sid Keay.

Jedan dan…dodje Dvejn (secas se njega) kod mene i  kaze…

– How are you?

– I`m very well, Sir, thank you for asking, how are you?…do tad sam se naucio malo i kulture!

– I`m good!  How would you like to go fishing at Duncanby lodge?…pita me

Znao sam!  Znaci, znao sam…video sam ga kad je usao u shop, i video sam da mu pokazuju na mene, da sam na bay 8 i tacno sam znao da ce da me pita za pecanje! Svake godine, firma bira po 3-4 osobe koje, ono, po zasluzi imaju dzabe put i smestaj u Duncanby lodge. Obicno to budu dvoje iz shopa i dvoje iz kancelarija, i naravno on, al` on se ne racuna. Volim ja pecanje, ja strasno volim pecanje, i ovo je prilika kakve nema da probam ocean fishing…ali, breee…avion, jedan, drugi…brod!  (imamo grupu ljudi koja u avionu, blago receno pravi sranja). Se secas kako sam se proveo kad sam dolazio ovde! Jos tad sam odlucio da ne mrdam iz Kanade dok se ne izmisli teleport!

Kako da odbijem?!  Ne mogu da odbijem! Nude mi to dzabe, kao nagradu, i ja sad da kazem…Necu!…ne ide…odgovorim mu…

– Really?! I would love that very much!

Da mi on raspored letenja, mislim polazak iz Edmontona za Vancouver, pa onda gde se ide na taj (ozloglaseni) hidro-avion, sta da nosim sa sobom, sta da ne nosim, spisak ko ide, itd, itd. Islo se prvi vikend u July…subota, nedelja, ponedeljak i utorak…ponedeljak i utorak mi ne uzimaju od odmora, i placena su mi ta dva dana!  Iz shopa Kenn i ja (e, to je onaj isti Kenn sto je bio i u Kamloops), a iz kancelarija Kayla i Mike.  Dvejn nije isao jer je imao neku operaciju, pa je umesto njega posao neki Kevin, a Kenn imao saobracajku tri dana pred put, pa ni on nije isao.

Izvadio sam dozvolu za pecanje…ono online, samo za ta cetiri dana, i bio sam ogranicen sa prtljagom, max 25 lb. Kisnu kabanicu, pantalone i gumene cizme oni ce da obezbede….a da, pisalo da ponesem rukavice zbog hladnih jutara i kupace gace zbog prijatnog popodnevnog kupanja!  Jebem ti Sunce, kakvo je to vreme kad ti ujutru trebaju rukavice, a popodne kupaci?!  I koji ce kurac meni kupaci, pa ja plivam kao cvik-cangle, ona…ona klesta za zicu, znas!  Pa ja bre ne idem u vodu dub…(ovde bi trebao da stavim tacku)!  Ja ne idem u vodu. Znaci, ne idem u vodu dublju od ramena…to je kad sedim!  Kad ustanem, to mi je do kolena!  Valjda ne mislis da cu da udjem u vodu do ramena bukvalno?!  To je dublje od struka…koji cu kurac toliko duboko!  Idi bre, se zaljuljam malo, ko da me izvuce posle!  Jednom sam isao sa Dudom na bazen ovde…mislim, nisam prilazio blize od 5m…sta cu blize…vidim ga i odavde!  Sreca pa ima hot-tub, to je ono, nije duboko…a i uvek mogu  da se izvucem odatle…Idem ja, vrucina mi!  Svejedno, sateran sam bio u cosak i kupim kupaci! Znam da ce da bude …Hey  yooouuuuu, get your ass into the water!

Pripreme za put su bile jos i ove…ima neke tablete Gravol se zovu…kao svi to piju koji imaju motion-sickness, pomazu, extra su, ovo-ono…cak ima i kao neka nalepnica (patch), zalepi se iza uveta i kroz kozu apsorbuje, upija, ispija, nemam pojma ni ja, traje tri dana…to je strava svi kazu! Al` ne moze tek tako da se kupi, mora da se naruci trte-prte….odem ja u apoteku!  Dobar dan!…Dobar dan!

Ispricam joj sve, i kako sam ekskurziju propustio, i  kako sam dosao dovde, i Pajke sto me vuk`o iz aviona, i ugurao u drugi  avion, i sve joj ispricam….kaze ona…Preporucujem Gravol!….Ma daj bre, to svi kazu, ja pitam je l` ce to da radi, nemoj sad da ti dam da procitas sve one price Don Kihot protiv aviona, sto sam pisao!…Sir, you`ll be fine, just take gravol!…U jebem ti Sunce, a one nalepnice??? …..You don`t need that…just tablets!…Ajde, dobro!

Kejlina keva nas odvezla na aerodrom. Kaze Kejla…Kevin je vec tamo, od uzbudjenja nije mogao da spava pa je otisao na aerodrom ranije! ….A on, u pola noci se odvezao na aerodrom, prosao security check point, dosao do gejta i ceka!….mi  dosli, a on oci k`o sarme…Gde ste vi do sad???….Jebote, si ti normalan, pa ne treba 12 sati pre leta da si na aerodromu, dovoljno je dva! Udjemo u avion…mrzim ja njega, mrzi  on mene…popio sam to jutro dve tablete, za svaki slucaj!  Kejla zamenila mesta, pa sela pored mene…rekli joj da me pazi!

Ja se stvarno izvinjavam sad, ali let je prosao normalno…poleteli smo, leteli, i sleteli….nista, samo mi se spavalo malo vise i to je to! Cak sam u jednom momentu pomislio…Ajde bre, nemoj sad da se sramotis, baci bar jednu peglu…o cemu ces da pises posle?!…Nista….k`o biciklom da sam isao!  Avion ono ponire, sprema se da sleti….mislim se, Ajde, sad treba da se pokazes…ma kakvi, nista mi nije! Pogledam, niko me od putnika i ne gleda….obicno svi  bulje u mene! Kejla me gleda i pita…Si dobro?….Boze, sta me pitas, naravno da sam dobro!!!….jebem ti Sunce i gravol!

Nadjemo prevoz i dodjemo do pristanista gde je kompanija Sea-air. Gledam ja onaj hidro-avion, gledam one talase, gledam kako se sve to ljulja…mislim se, ako ovo prezivim nece posle moci da me isteraju iz aviona…ima na pos`o da idem avionom!

IMG_2345Poletanje u tom malom avionu (devet putnika prima) izgleda kao da vozis auto jako brzo po jako, jako losem putu! To se trese, ljulja, talasi udaraju u onaj deo, mislim da se `skije` zove…i sve, kako avion ubrzava ono sve jace i jace udara, treska, mislio sam da ce da se raspadne.  Inace, te skije, u njih se stavlja prtljag.  Uzleteo….leti dosta mirno, kao i ostali avioni, samo sporije, mnogo sporije, i nize….onako, nekako cudno, gledas dole, i kao da se ne kreces uopste…lebdis!  Kejla je bila kopilot.

Sletanje isto…kao da vozis 200 po njivi…tek uzoranoj!  Talasi, jbt, sve udaraju u skije….jadan moj prtljag, i kupaci u njemu! Let je trajao oko sat i po…i opet mi nista nije bilo…a tacno se secam pre, kad sam ono vozio keca  200 po njivi, sve mi se slosilo!

Na doku, poredjali se svi, svo osoblje…docek…Welcome, welcome!…Sid prvi.  Kaze….Tamo su bungalovi, svaki ima ime (moj se zvao Dolphin), i na svakom su napisana imena ko je gde. Pored svakog bungalova ima mala prostorija, to je dry-room, i tu stoje kabanice, pantalone, cizme, prsluci za spasavanje, torbe za hranu, flase za vodu, kape, svasta nesto…sve poredjano, k`o u vojsci jbt….tvoje ime, velicina koju nosis i broj cipela, i ispod toga oprema!  Raskomotimo se mi, dodjemo u restoran, onda smo imali onaj safety meeting, pravila za lifejacket (lifevest), i da ne idemo preko ograde….pomislim tad…Jebote, neka od ovih zena i ako ode preko ograde, i naleti na medveda, i ako je medved pojede, i ja odem posle otkud znam, da je spasem, da vidim sta se desilo, i ako naletim na istog medveda, on bi mi rekao…`Fala ti , Burazeru, al` ne mogu vise, dovde mi, ne smem se sagnem!…valjda je i on kategorisan u neku grupu medveda koji ne jedu vise od 200kg po obroku?  Rucamo tad , i odemo na pecanje!

Mislio sam…Sta, to je isto k`o Dunav, mozda malo gore, ono talasi i ostalo!…i jeste…. al` na kurcu mesecu!  Jebote, to talasi te prevrnu bre!  Ono, izgleda mirno, pucina, kad gledas…Sta, to talasici!…a kad odes tamo?!  Nije stalno, al` pazi kad naidju momenti, toliko se brodic ljulja, kad se prednji kraj podigne, ne vidis pucinu…samo nebo…i  Sunce…jebalo ih Sunce, vrucinaaaaaa, dobro stvarno nisam poneo rukavice!

A brodici, propast…hi-tech…GPS, sonar, radar, Zadar, kadar…Odma` znas kolika je tepmeratura vode (kao da me to zanimalo)….oko 10 stepeni….dubina vode, najplice bilo 300ft…mape, ostrvca na njima, mesta obelezena gde ove nedelje najbolje radi losos, itd.  Samo da se razumemo, ovo nije bilo ono pohod na sabljarke i ajkule….lososi, halibut, rock fish i drugo. To drugo….dva neka momka upecal razu, jbt, ogromna raza skoro 2 m u precniku, video sam sliku….jedva je dovukli…bili sami na brodicu, mislim self-guided, bez vodica….zvali na radio da pitaju da li smeju da je zadrze? Aha, moze….al` ni pod tackom razAno!

Sto se tice dozvole, to si isto morao da imas uvek sa sobom, i bio je limit…4 lososa dnevno ili 8 ukupno. Znaci 8 lososa kad upecas to je to, nema vise pecanja lososa, nema ni ono, pecas, pa vratis….NE…pecaj nesto drugo!  Halibut je bio limit 2 komada za celo putovanje!  Vodici su tu, sve oni paze, mere, beleze, upisuju u dozvolu kad kog upecas, koja vrsta (mislim vrsta lososa)…sve, sve,sve.  I kad ispunis limit, recimo ja sam za lososa ispunio limit treci dan prepodne, tako da sam popodne  promenio mamke koje sam koristio, dubinu, posto se halibut peca na dnu…tako da nema sanse da ti ono slucajno dodje neki losos.  E, da…vodici, ti im kazes uvece sta hoces da pecas sutra, i oni spreme opremu, stapove, mamke…ili mamce… (Predraze ili Predrage)…to si sve tamo imao, nisam ja nosio nikakvu ribolovacku opremu sa sobom.

A opremaaa…nije to ono klasicno zabacis, pa plovak…jok, sve je to na dubini ne manjoj od 30m. Ja bio na brodicu sa nekom Julie i neki Rick, iz Kalgarija su. Njih dvoje, ono, kad zatrza, vodic skoci, cimne stap, upeca ribu, sve pripremi, olabavi masinicu, zategne najlon, i da njima!…OK, trebas i to da znas mislim da dovuces ribu do brodica….ali ja sam mu rekao….Ti meni pokazi kako se podesava dubina (posto ima neko cudo pored stapa sa kojim odredjujes dubinu i daljinu), i opusti se…`ocu ja da pecam! Tako je i bilo, ja sam moje ribe sam cimao i sta ja znam, zamarao, vadio. Znaci, imamo grupu ljudi koja sama peca!

I imamo grupu stvarno profesionalnih ribarskih vodica, bar ovaj moj, s njime sam bio sva cetiri dana…Riley se zove. Vidim ja kako on reaguje kad neko vuce ribu, mislim on u svoj toj zbrci spreman je sa meredovom (to je ona mreza kojom se prihvataju ribe)… kad riba ide prema tebi, ti prosto ne mozes da stignes da motas toliko brzo, on da gas, pa ti time pomogne da zategnes najlon,…to, ko ne voli pecanje, ima se smori  k`o rezervni tocak…nekad po dva-tri sata nista, nekad k`o luda, svi stapovi odjednom…to se stvori guzva … brod se ljulja, moras onako butinom da se oslonis inace ne gine ti voda, riba vuce gde ona hoce, pa jos ako je veca (male smo pustali nazad)… adrenalin te puca, ne mislis ni na sta drugo, samo da se ne otkaci…ko zna o cemu pricam, taj zna o cemu pricam!  Najveci losos koji sam imao je bio 21lb…to je 10 kg!  Znas ti kako vuce ta riba….samo cujes masinicu, zzzzzzzzzzzzzzz….pa je vidis baca se tamo negde na 50m od broda, pa je dovuces, pa ona opet…zzzzzzzzzzzz…odakle joj snaga, mene bolela ruka, stap onako nabijes u kais i uhvatis skroz gore, iznad masinice, i tako motas, gde riba, ti za njom….izvlacenje te ribe je trajalo preko pola sata! Kad sam je konacno dovuk`o blizu i kad je Rajli uhvatio u meredov….Uf,  jebote koji osecaj, da me tad pitali sta je smisao zivota, znao bi odgovor….Gravol!!!

Bila je jos jedna vredna pomena  (mislim jedna od vecih)….ta se lako predala, relativno brzo sam je dovukao do broda, i ondaaaa…..zzzzzzzz, ode ispod, pa u pente, pa sa druge strane…brod se ljulja, ja se prebacujem sa strane na stranu, jurim ribu….ona Dzuli, ni manje ni vise nego  240lb, gde ona, na tu stranu brod se nagne…Rik upravlja brodicem, ono samo odrzava pravac, posto smo bili blizu ostrva…i taman je izasla tu blizu na povrsinu, Rajli zamahne meredovom i nekako promasi ribu…nije on promasio, nego to sve zbrka, unutra voda, sve klizi, ljulja se…propast…i riba se ono pracne, bas u momentu kad je ovaj zamahnuo….i umesto da je zahvati, on je onako udari meredovom…i otkaci se!  Piii, jeeeee, sto mi bilo krivo…kaze on…Izvini!….Ma idi bre, sta se izvinjavas…it`s OK!…..kad dodjemo na dok ima da ti nabijem te naocare u dupe!

Drugi dan….dogovorimo se ujutru da se otisnemo u osam.  Krenemo mi…ja se ohrabrio, ne treba mi Gravol!…The biggest mistake in my life!…jebote zivot… U 08:00 smo izasli na pucinu, u 08:11 su me doneli nazad!  Doneli!  Udjem u Dolphin, pokusam da se obesim, nisam uspeo…bio sam zauzet peglanjem….izadjem napolje, pogledam, nema nikog da me sad pita za smisao zivota…nema ni vode ispred koliba,  oseka je cudo…popijem dve tablete i legnem da spavam!  Probudim se oko dva popodne, ovi moji taman dosli na rucak…nije mi nista! Jeeee!…Ajmo, na pecanje, sta je bilo?!…oni me gledaju…Are you sure?…..Cekam vas na dok!

I tako…pecali smo, pa smo se vratili, pa ujutru opet, pa dodjemo na rucak, pa opet…(Je li, je l` ti dosadno vise da citas, ne moras ako neces! Meni bilo super dok sam pisao ovo, ponovo sam proziveo ta cetiri dana u Duncanby lodge…trosed mi se ljuljao kao brodic! Aj, jos malo pa ce kraj!)…kazem ti, ko ne voli to ima da se smori propast…a ko voli….Raj!  Cool je to mesto, vec sam rekao, nema signala uopste, divljina! Ima jedan fiksni telefon u restoranu, i njime se sluzis ako nekog zoves. Ispred bungalova gde smo spavali, stolice, stolovi, tu sam ujutru pio kafu (tu je bilo dozvoljeno pusenje)…kako je to do jaja, ustajao sam pre sest…ono sedim, napolju sveze…gledam u horizont….tisina, mir…kakve sam tad misli imao, ono opustene…znas kad se zagledas u jednu tacku, tamo negde u daljini, a svestan si okoline, nisi onako `odlutao`. Vidim ja preko puta na doku neki pakuju opremu za danasnji dan, vodici se setaju, vidim morske zvezde tu dole, odma` ispod… oseka ih zajebala. Vidim neki su kod restorana, konobarice se setaju, donose im kafu….a sve vreme gledam u onu jednu tacku i onako mislim na africka plemena, onog sto je skocio sa ivice svemira, koliko je hladno na vrhu Himalaja, svasta nesto…Aj zapalim jos jednu, imam jos pola kafe…pih, nema jos ni sedam sati. Setim se, juce sam popodne video delfine…kakav je to bio lep prizor, onako iskacu u luku iz vode, njih 5-6 odjednom, pa malo dalje opet, pa opet, pa dok sam dohvatio kameru oni prestali, i tako…svega se setim i svasta mislim sve dok ne zacujem…..Hey  yooooouuuuuu!… u kurac, Bree je ustala!  Nema vise tisine i mira, sad moram da odgovaram kako sam spavao?  Kako se osecam sada? Kakav dan planiram?…. planiram da pecam! Bri je jedna od onih glasnih, razgovorljivih osoba, i nemam pojma iz kog grada je. Bri ima jedno 2000kg i ona se sama vozi liftom. Ona kad hoda daske na doku pucaju… pametniji popusta! Hm….mislio sam da nece da mi se ukaze prilika da vidim kitove, a ono…How are you, this morning?….I`m good, how are you?!….  Popricam se tu malo sa Bri, i pobegnem u restoran pod izgovorom da treba da spakujem snack za do rucka. …a  i stvarno sam trebao sa spakujem torbu za hranu.  Uuuu, to mi je bio mozda najomiljeniji deo jutra….jebes ti ono kafa u cik zore na okeanu…pogled na horizont hiljadu milja sirok…sva ona ostrvca…lososi cimaju, masinica, zzzzzzzzzzz….jebes i delfine i sve…al` kad udjem u restoran i vidim na stolovima poredjani  Twix, KitKat, Mars, Snickers, mafini sto vrsta, kojekakvi chocolate cookies, pa sa nutellom, pa bez, pa sa vise nutelle, pa bez vise nutelle…tu se otkinem! Koliko sam ja pakovao toga u torbu…ovi mislili da cu da nosim kuci! I sto me uvek odusevljavalo, kad dodjemo na rucak, zalihe na snack-stolovima uvek popunjene, sendvici u frizideru uvek na broju. Od svake vrste po 20 komada, valjda, nisam brojao…5 vrste sendvica….100 komada, i uvek zateknes 100 sendvica u frizideru. Twixova je uvek bilo, ni to nemam pojma broj, ali zapamtio sam jednu saru na stolu, i uvek ih je bilo do sare.  Znas sta mi samo nije jasno….Kako ja nemam 200kg?…Nemam ni 200lb!

Nocu je isto lepo. Malo si ono, umoran, izmori te ceo dan na vodi (obicno sam vec spavao u 23h)…ali , kad legnem…pa u glavi svasta…kreveti udobni propast…napolju se cuju talasi, voda….mirise…tu i tamo koraci ponekog zakasnelog ribolovca, vraca se sa pohoda na restoran…tu i tamo neko razgovara, ali onako priguseno, ne glasno,tiho…. ne bezobrazno, obzirno, da ne probudi sve, skoro sapatom…kako lako tones u san tad, onako smireno, blago ….tu i tamo cujes poneko zapomaganje…vapaj…..aaaaaaaa…..tones u san…aaaaaaa, help, help!….onako u polusnu pomislis….hm….neko preskocio ogradu… Help!…Help!….mmm, daj Boze da je Bri….i zaspis sa osmehom na licu!

Vreme nas je sluzilo sva cetiri dana, ustvari treci dan je onako bilo bez sunca, malo malo pa neki oblaci…kisa nije padala. Kad ima sunca, przis se…ja prvi dan zaboravio kremu za suncanje, izgoreo sam k`o papir, ono, trag od majice, otisak naocara, itd. A kad nema sunca, hladno, u dugacke rukave moras! Eto, taj treci dan sam bio u duge rukave ceo dan. O kupanju ni govora, voda mnogo hladna…ja ne znam sta su mislili pod onim…`prijatno kupanje u okeanu`…gde bre?  Mozda gde je pristaniste negde, nemam pojma.  Hot-tub ima, ali je zatvoren…prosle godine neki su pravili mnogo jake zurke u taj hot tub, pa Sid odlucio da ukine tu vrstu zabave!…kaze….Prosle godine sam imao dovoljno pristojnosti da izadjem napolje u tri ujutru u bermudama i da smirujem pijane ljude, ove godine izaci cu go ako cujem galamu u pola noci!  Tako da sam kupaci vratio kuci neupotrebljen! I dobro je, jer kad sam se raspakivao vidim etiketu….Size M/M!  Mislim, nije blam zbog nalepnice, nego velicina…to bar  XXXXL!

Hm…sta je jos vredno pomena….da, sobarice…ja kad ustanem, ne namestim ono krevet k`o u vojsci, ali ga solidno zategnem, i majicu u kojoj spavam, ne bacim je samo, ono, ajde…onako, malo je kao rasirim…(valjda ima grupa ljudi koja i to radi).  Popodne kad dodjemo na rucak, kreveti, normalno namesteni…majica spakovana drugacije, onako kao sto u prodavnicama stoji spakovana…jedno jutro sam ostavio foto-aparat na punjacu, kad sam usao popodne, aparat skinut sa punjaca, kablovi spakovani, sve slozeno pored farmerki i majice…sveee, vidi se da je neko detaljisao!  Onda, rek`o sam vec, sef kuhinje neki Red Seal ticket lik, poreklom iz Rusije…ono, narucis mu pohovane bandere i dinstovane cepanice, on samo pita…Je l` hocete na maslinovom ulju ili suncokretovom?  Ja mu narucio Karadjordjevu sniclu…on mi doneo Lenjinovu!  Zajebavam se, jeo sam rebarca!

E, da….treci dan, ono kad je bilo hladnije, prepodne sam jos pecao losose, i tad sam ispunio limit, i popodne moram nesto drugo…halibut.  Negde za vreme rucka, dolazi Kejla, dolazi na rucak…vidim ja, ona ono, jedva hoda….Sta je?….Ma lose mi, celo prepodne pecamo halibuta, i nista, a more nemirno ( vetar neki duvao),  pa mi se slosilo! Sta ti, sta ces ti da pecas?…..U jebote, ja idem sad na halibuta!…..Good luck with the waves!…vidim ja ona zalepila onu nalepnicu gravola iz uveta.  Piii, jebem ti sunce, vratim se u sobu, i popijem jos dve tablete, pored one dve sto sam uzeo kad sam ustao, i pored nalepnice koju sam vec imao…Mike mi dao gravol patch jos ono jutro kad sam se vratio `bolestan`! Da postoji neka kosulja sa kragnom od gravola i pantalone, i to bih obukao!

Otisli smo da pecamo halibuta negde u picku materinu, vise od pola sata voznje po uzburkanom moru…u nekim momentima sam se ozbiljno zapitao…Sta ako ja povucem ovaj kanap na lifevestu, i ono zakaze, otkinem ga…Da l` ima rezervni, kao padobrani sto imaju? Top speed taj dan nam je bila malo preko 30m/h, sto je negde 45-50 km/h…i to, na vodi, izgleda mnogo drugacije nego kad vozis auto 50 km/h.  Sve u svemu, halibut se peca na dnu i brod se ne krece dok pecas, za razliku od lososa kad se brod krece polako. To `mirovanje` na talasima k`o kuca velikim samo otezava situaciju…menjali smo mesta, probali razlicite mamke (jedan vodic je upecao 40lb halibuta na pileci batak), i to smo probali, nista….5 sati smo pecali bez ijednog trzaja!  Opet kazem, to je OK, mislim, ima i takvih dana, ako volis pecanje, nije to nista strasno (javlja se grupa ljudi koja je strpljiva)…mada, ima o ona grupa koja 5 sati ni u zabavni park ne bi izdrzala! Znaci, posle 5 sati gledanja u jednu tacku tu ispred, i konstantnog ljuljanja…to me ubilo najvise, pokusao sam ja da gledam u daljinu, ali ne vredi, talasi su cudo, i pored 4 tablete gravola, i nalepnice iza uveta…. poceo sam da osecam da ce uskoro da mi se slosi!  Namotam najlon, spakujem stap i kazem…I`m done with hali-fishing!….a jedan lik pored mene…I ja, I ja, I ja…Vozi nas nazad! Vratismo se pognute glave i bez ulova!

The Last Supper.  Tradicija Duncanby lodge je da zadnje vece svi veceraju zajedno, stolovi se onako spoje i sta ja znam!…E, ako je tradicija, onda…ajde, moze!  Dosli mi, seli…Sid drzao govore, delio nagrade…moj losos od 21lb bio pobedjen samo za 5lb.

Doneli predjelo. Gledam u alat i pribor za jelo, dobro sam rekao, `alat`…Jbt, kako cu ja da jedem, kad ne znam ni cemu sluzi ova alatka? Kako se ovo uopste drzi? I sta ce mi 5 vrste viljusaka?….Doneli krabe i sta ja znam nesto, ni ne znam sta je!  Odma` sam se zarek`o da mlitavu i mekanu hranu necu ni da pomirisem!….Gledam u Kejlu, ona sedela pored mene, mislim se, sta ona radi to cu i ja!….Pa ajde, bre, jedi?…kazem joj…a ona….Ja ne jedem morsku hranu.  E u kurac, sad si nasla to da mi kazes…evo ga Sid, tu se muva oko nas, ide i pita kakva je hrana, ovo-ono, donosi, odnosi…on je sluzio. Izgleda da je video da se nesto desava, ustvari nista se ne desava u mom tanjiru, pa prisao tu kod nas…desno mi bila Kejla, a levo cetvorica srba, i objasnio nam kako se jede. Mislim nije nam sad objasnio kako se jeeede…objasnio nam kako se cisti i ljusti. To je bilo predjelo. Sklonili to, doneli salatu. Veliki onaj plitki tanjir…dekorisano propast, zalivi prelivi, lisce, grancice….zeleno, zuto, crveno, sareno…gledam u Kejlu, da vidim sta se jede, a sta ne….vidim ona pojela sve! Jebote, nisam ni sanjao da cu da jedem list od drveta sljive, borove iglice, i sta ja znam!  Ostao mi kozji sir, umotan u nesto, ni ne znam sta, koji sam u zadnjem trenutku prebacio kod Kejle u tanjir!  Naidje Sid i pita je…Sta je, ne volis sir?!

Glavno jelo. Neki Jorksirski puding, s prelivom kome sam u momentu zaboravio naziv, i prime rib servirano uz…opet zaboravio…spremljeno…ni to nemam pojma….(valjda u kuhinji, sigurno nije na doku). Ogladneo sam bio dok je drzao govor o glavnom jelu. Doneli to…jbt, mislio sam da ne postoje tanjiri koji su 2m u precniku, k`o satelitska antena! Sosevi u tri boje, meso krvavo (valjda im falila crvena boja), pire, pirinac…opet neki zelenis, posle sam provalio da se to ne jede!  Pa sta ga onda stavljaju u tanjir koji kurac?!  Kaze jedan od Srba…Piii, ovaj njihov `puding`  k`o ustipak sto mi baba pravila!

Zadnji dan nisam isao na pecanje, ko je isao morao je da se vrati do 11h, jer u dva smo trebali da krenemo. Losose sam imao limit, sa halibutom sam raskinuo dan pre toga, i rek`o necu, spavacu duze, i tu cu se zezam po doku, restoranu. Oko dva, dosao prvi hidro-avion i dovezao novu grupu ljudi. Mi se ukrcamo i odemo. Pre ulaska u avion, na samom pristanistu, poredjali se svi, onako kao i kad su nas docekali…ustvari sad shvatam da su se oni poredjali da docekaju nove, a ne nas da isprate….svejedno, pruzio sam ruku svakome (gledali me onako zbunjeno)…Rajliju  kazem da je pravi profesionalac i da mi je mnogo drago sto sam ga upoznao!….Sid bio zadnji u redu…kaze…Did you have a good time?….Sir, I`ve had four impossibly beautiful days!…kazem to, i nasmejem se od uveta do uveta…od uveta do nalepnice …mahnem Bri i Dzuli i ukrcamo se u avion… Kejla, ja, jos sedam putnika i gravol!  Ne znam zasto, ali setim se onog filma sa Tom Henksom kad je bio na pustom ostrvu tri godine, kad je imao onu loptu, pa joj nacrtao oci i zabio grancice kao kosu, Wilson je zvao…Cast Away je naziv filma.

Avion poleti i ja zaspim.

Sva riba koju sam upecao, bila je ociscena, isecena na komade, vakumirana, zamrznuta i spakovana u kutije. To su vodici radili, cim dodjemo sa pecanja, odma` oni to vade, sortiraju, mere, beleze….ova sto ima zasecene repove, to je Rikova, ona, obelezena onako, to je moja, itd. Sve su oni pazili. I kazem, odma` upisuju, na doku je bila jedna velika tabla, i sva nasa imena, i pored imena su upisivali tezinu ribe, vrstu, onako po danima…zato i znam da je neki slepac upecao lososa od 26lb. E, da, taj moj od 21lb…Rajli me zvao taj dan uvece da ostavim podatke, posto je riba imala mikrocip u glavi, i kad tako upecas ribu s tim, duzan si da das podatke i posaljes glavu, tamo, nemam pojma gde, da vide kako je riba napredovala, koliko je stara, i sta ja znam, koju skolu je zavrsila, otac i majka, zanimanje, itd.  Kaze on, javice ti se oni na e-mail, poslace ti podatke o ribi, mozda ti posalju neku nagradu, ja sam prosle godine dobio cool pocket knife!  Doneo sam ukupno 48lb ociscene ribe.

Dodjem u stan i Duda me pita….I, je l` si se proveo bolje u Kamloops ili u Duncanby lodge?…..odgovorim joj….Da!

Izvini za sve psovke, jbg, moralo je tako.

 

 

 

 

 

 

Ostavi komentar