Ne volim februar

 

Jednom, vratim se iz SuperStora i zaboravim da izvadim namirnice iz auta. Proslo je jedno sat vremena i u sred skajpa…

– Jao, bre, sacekaj malo, zaboravio sam da izvadim kese iz auta!…setim se

– Pa sta! Mislis da se pokvarilo nesto za ovih sat vremena?…kazu mi

– Ma jok, bre, nego, ko ce sve to da otkravi?!

Evo ga, sad ce i to djubre od februara, samo sto nije…

Nisam znao da sneg moze toliko da skripi. I pored ventilatora u autu koji su odvrnuti na najjace, i pored muzike, koja se ne cuje od ventilatora, ja svaki put kad skrecem cujem sneg kako skripi ispod guma. I kad hodam, sasvim nepristojno se cuje kako skripi sneg. Eto, to me najvise iznenadilo sto se tice zime u Kanadi.

Ima tu i drugih stvari koje su me iznenadile, ali za njih sam bio pripremljen. Sva ta zima, -10, -25, -200, sve sam to znao da cu osetiti. I sneg, 5, 10, 15 (jasno ti je da su ovo decimetri) i to sam znao da cu zateci. Googlao sam, citao sam, pripremao se detaljno, a i da nisam, cuo sam vic o Muji i grtalici sto puta. I sad dolazi ono staro, jedno je citati, a drugo cvece brati…OK, zato i kazem da sam se iznenadio, ali spreman sam bio. Dva duksera i dugacke gace sam obukao kad sam ono prvi put izasao na minus dvocifren broj…i vratio se nazad u roku od dve sekunde. Gde bese onaj dzemper sto sam poneo?!

Sreca ili nesreca, ne bih sad znao reci, bila je sto sam se sa Kanadom licno upoznao u februaru mesecu. I znas kad upoznas nekoga, pa se desi ona tisina, lepo ne znas sta da kazes, ne znas sta da pitas…e, tako i ova Devojka i ja. Prvi izlazak, drugi izlazak, treci…cutimo oboje. Nismo progovarali sve do druge polovina maja. I taman kad nam krenulo, sruci mi Ona jos jedan snegic, tako nesto, krajem meseca, nije mnogo, cisto onako zabelelo. Tri dana kasnije, razidjemo se uz obecanja da cemo ostati prijatelji. Nisam hteo i sledecu zimu da provedem s Njom. Kupio sam auto, jer se u njemu lakse podnese -18 kao najtopliji deo dana i -35 ujutru.

Sa autom se mnogo lakse sporazumevam, uplagam ga u struju uvece i miran ja, miran on.  Ovde, pored svakog parking mesta, ima po jedna uticnica, i, bolje da ti ne kazem sta sam mislio zasta je ta uticnica u pocetku, uglavnom, shvatim kasnije da se u nju utakne onaj kabal sto viri iz haube na svakom automobilu. I za taj kabal, bolje da ti ne pricam sta sam mislio da je. Svejedno, skoro iz svakog auta viri jedan kabal i njega ukljucis u stubic tu gde se parkiras. Na taj nacin, preko grejaca, voda ili ulje u motoru ostanu vruci, pa je verglanje ujutru prava pesma, a i ventilatori odmah duvaju vruc vazduh.

Jednom sam, iz zajebancije, po najvecoj hladnoci otisao za kafu kod Hortonsa, pesaka. Ne znam samo prema kome je bila ta zajebancija, ali ajde, morao sam da vidim kako je to, a i tad nisam imao auto, pa sam stvarno morao…da vidim kako je to. Inace, to je onaj jedan od Tim Hortonsa sto ga pominjem stalno i otprilike donde i nazad mi treba jedno 20 minuta pesaka, kad je leto. A kad je zima, pa jos jako velika zima, a sneg skripi…trebalo mi je mnogo duze. Nisam ni znao da inje moze da se tako nahvata na bradu i obrve. Tad sam shvatio sta znaci ono reel feel u vremenskoj prognozi. To ti je, u prevodu, Kad psujes, a sve reci na slovo k i na slovo p se zalede u momentu…Kafa i Pesaka, sta drugo?!

Ponesen tim losim iskustvom toga jutra, odlucim da pocnem sa uslugama taksi sluzbe. Nije to uopste skupo, a i da jeste, jbg, sta drugo. Busevi ovde imaju lose putanje, katastrofalni su sto se tice toga. Tacni su i sve, ali mnogo, bre, kruze. Gledao sam, nijedan bus nema relaciju Moj stan – Tim Hortons.

Pitam jednog iracanina, taksistu…

– Je li, kako si se ti navikao na hladnocu? Ti si dosao sa plus 50 na minus 30! Kako si izdrzao prve zime?

– Ja sam, isto kao i ti, cim se priblizi nula, ja vec nosim kapu, sal, rukavice. Vozio sam taksi i tad, i secam se, minus tri napolju, a ja dva para rukavica i struzem led sa stakla, i smrzavam se! Posle…jebem li ga, navikao sam se.

Piii, pomislim, ja se nikada necu navici. Pa sve i da se naviknem, ne znam sta im je ovo, non-stop ubacuju taj neki wind chill, samo goru zimu prave s tim.

Neki kazu, kada je relativna vlaznost vazduha mala,tj kad je procenat vode u vazduhu nizak, onda se izlaganje temperaturnim podeocima koji dostizu duboki minus osetnije razlikuje od mesta gde vazduh nije toliko suv. Drugim recima, -12 u Srbiji je isto kao -112 u Kanadi. Mozda jeste, mozda nije. Ne bih smeo da tvrdim. Bio sam u Srbiji na -12, a bio sam i ovde za onu kafu, pesaka. Nije bilo -112, ali…u jednom momentu sam se setio tih, nekih, i bas sam pomislio…E, sto bih voleo da ih sad vidim ovde!

Daleke 2009. u Edmontonu je zabelezena najniza temperatura, otkud znam, valjda u celom Mlecnom putu,  okruglo -46,1 po recima Celzijusa…sa wind chill-om do -59. E, to je nesto!

Sneg. Normalna pojava. Nije normalno da toliko skripi, ali sta je tu je, suv je jako pa zato. Ponekad je tako suv da lici na seckano perje, zdrobljeni smoki, pamuk, ocas posla ga oduvas sa kaputa, auta, trotoara. Kaznjivo je imati sneg na trotoaru ispred kuce u kojoj zivis, a neumesno je dopustiti da sa krova tvog auta leti svima u lice. Sneg je jedino na kaputu dozvoljeno da imas i, kao sto rekoh, lako se oduva.

Jednom, pa bas u februaru, izmerio sam, napadalo je 40cm za jedno prepodne. Hladno je bilo, ne znam koliko, i sneg je bio suv, suv, a sunce je sijalo nisko, nisko, pa se slizalo sa snegom i samo povecalo belinu dana. U Alberti godisnje ima 300 suncanih dana, od mogucih 366 ove godine, djubre, kazem ti, i zimi, kad sunce sija onako bas, bas…taman pomislis, Uh, otoplilo…djavola, nemoj da te prevari, pakleno je hladno bas tad. To te Sunce mami da skines kapu, raskopcas jaknu, zaboravis sal…nemoj mu verovati, jer i ono je djubre.

Nesto cu da ti kazem, pri kraju sam kafe i nisam smislio bolje objasnjenje za zimu i sneg do onih kesa u autu. Odoh u SuperStore.

 

Ostavi komentar