Caletova kaseta

Cesto pokusavam da se setim nekih dogadjaja od pre, ne vredi. Secanja na pojedine stvari su mi nekako izbledela, jedva se naziru, a reci cu ti, nekih se vise i ne secam, skroz sam ih zaboravio. Namerno ili slucajno, ne znam. Od pojedinih dogadjaja iz proslosti ostale su mi samo sitnice…i njih pamtim.

Na primer, od citavog muzickog stuba sa parom crnih zvucnika, kasnije zamenjenih sa jacim i vecim, braon boje, kupljenih teskom mukom i uglavljenih jos tezom mukom na polici ispod televizora, ja pamtim samo to da je igla na gramofonu ponekad zezala, pa je morala da se stavi kutija sibica preko da bi pesma bila pesma. Kasnije sam shvatio da to nije bilo bas do igle, ali gotovo, vec je bila optuzena i okrivljena. A, i poklopac na gramofonu, ustvari na muzickom stubu, nije hteo da ostane u otvorenom polozaju, i on je zezao, pa je ista kutija od sibica imala dvostruku ulogu u slusanju ploca. Longplej ploce, one velike i singlerice, one male, kasete, ko zna koliko komada…svega je bilo, i strana muzika i domaca. I od svih tih pevaca i pevacica, grupa i bendova, ploca i kaseta, ja pamtim samo jedno…praznu audio kasetu marke Scotch.

Imao sam 11 godina tad i tacno se secam momenta kad je cale coknuo, onako jednom, i opsovao…

– Ee, jebi ga, tolko cekam!

Na radiju je krenula pesma Child in time i odmah na pocetku, dok je uvod jos trajao, ubacili su reklamu pracenu ehom i to mu se uopste nije svidelo. Stalno je snimao i presnimavao neke pesme i vazda je cekao pored record dugmeta spreman da u pravom momentu pusti da se snima. Da pesma, slucajno, ne bude bez prve note, da ne bude isecena ni na pocetku, ni na kraju. I uvek je bilo savrsenih tri sekunde pauze izmedju pesama, ili cetiri, ne znam bas.

Ta psovka, izgovorena na taj nacin, sa coktanjem ispred, je bila jedina vrsta psovki koju sam ja ikada cuo od mog caleta. To je bila njegova psovka. A pesma…za pesmu uopste ne moram da mislim…Child in time je ostala snimljena na scotch kaseti sa sve reklamom i ehom u pozadini…Godina…devetsto… devedeseta-a-a-a…vi…i program  dva, dva, dva, dva…nula, nula, nula…dva, dva, dva, dva…

Na toj audio kaseti nasao se i Karlos Santana sa pesmom Black magic woman, za koga sam do petnaeste mislio da je Karlos Satana, Smoke on the water,  Simple lambada, Ne lomite mi bagrenje, Princ i Purple rain, Svirajte mi jesen stize dunjo moja, Barbra i Woman in love, Dugme – Sanjao sam nocas da te nemam, neki instrumental samo sa bubnjevima i malo gitare…bas cudna mesavina pesama je ispunila tu kasetu. Svega je bilo na njoj, samo je naziv falio. Nije bila jedna od onih kompilacija I, kompilacija II, strano, domace, mesano…ne. Imala je samo naslove pesama napisane na poledjini. Moj cale je imao lep rukopis. A naziv, on je dosao kasnije, sam od sebe i prilepio se uz nju. Cesto je bio izgovaran na razlicite nacine, ali uvek je znacio isto…Gde je ona moja kaseta?…E, aj pusti onu tvoju kasetu…Mogli bi da slusamo njegovu kasetu…

I slusali su. Svaki put kada bi mojima dolazili neki prijatelji, pustala bi se ta kaseta. Uvek uredno premotana, strana A je bila spremna… Godina…devetsto… devedeseta-a-a-a…vi…i program  dva, dva, dva, dva…nula, nula, nula…dva, dva, dva, dva…I svi su voleli te pesme, nikome nije smetalo sto tu ima Deep purple pored Balasevica, Bijelo dugme pored Barbre Strejsend, pa posle i ona lambada…svi su voleli da slusaju tu kasetu. Bile su to caletove pesme. Bila je to njegova kaseta. Savrsen naziv za cudan izbor pesama snimljenih na savrsenoj kaseti. Tako je i govorio…Najbolje su ove skoc kasete, TDK i filips nisu nista u poredjenju s ovima!…kasnije sam shvatio da je i izbor pesama bio savrsen.

Pesma, Svirajte mi jesen stize dunjo moja bila je caletova druga omiljena pesma. Na kaseti, ona je bila zadnja na strani A i desilo se da je bila prekinuta bas posle prvog refrena, bas posle onog dela…da je samo slucajno od stakla, dunjo moja. Kaseta je bila suvise kratka za svu tu ljubav i tugu iz pesme i jednostavno tu se zavrsila strana A. Ja dugo nisam ni znao da postoji nastavak. A kako i da znam kad, toga jutra sam stigao putnickom klasom, je bila druga strofa koju sam naucio u zivotu, prva je bila, ringe ringe raja…Mozes da zamislis moju nevericu kada mi je jedan Dusan, stariji od mene, rekao da ima i ono…Retko odlazim kuci, a pisem jos redje….pa stignem u svatove njene…

– Nema! Ti lazes! Moj tata ima kasetu kuci!

Kasnije, kada sam video da sam Balasevic peva nastavak i dalje nisam verovao. Jos kasnije, mnogo kasnije, kada sam pitao caleta…Pa sto si snimio bas te dve pesme tako? Child in time ima onaj eho, a Svirajte mi jesen stize dunjo moja nije cela. Sto ih nisi obrisao?…odgovorio mi je…Steta je da se obrisu takve pesme.

Preslusana bezbroj puta, kaseta je izdrzala sva ona ispadanja iz ruku, nosenja kod prijatelja, donosenja nazad, preslusavanja, premotavanja i izmotavanja. Izmotavanje je bilo moje, jer mi je jednom ispao ram za testericu iz tehnickog obrazovanja i pao pravo na kutiju, cosak je malo pukao, ali su vratanca i dalje radila. To ipak nije smetalo da na strani A, prva pesma i dalje bude Deca vremena. Tako je i pisalo. Na kartonu koji se presavije, pa okrene i umetne u poklopac kutije, moj cale je napisao…Deca vremena…Dim nad vodom…Purpurna kisa…Zaljubljena zena…I ja pojma nisam imao kako se te pesme stvarno zovu, a slusao sam ih stalno, pa cak i kad sam radio domaci iz tehnickog…ono kad smo imali sper plocu da izrezemo u obliku leptira.

Kad smo kupili video rekorder, cale je isti dan pozajmio jos jedan, od jednog Dragana, i neke druge kasete i celo popodne i vece je prespajao kablove. Ukljucivao, iskljucivao, ima signala, nema signala…U deset sati oterali su me u krevet uz obecanje da cu sutra moci da gledam Merlina, onog carobnjaka…i Madam Mim. Sutradan, kad sam ustao, zaboravio sam na dugometrazne crtane filmove, jer sam prvi put video koliku kosu ima taj Gilan sto peva Deca vremena i koliku bradu ima taj Balasevic sto peva Dunjo moja. Moj cale je mnogo voleo Balasevica, i prazna VHS kaseta marke BASF bila je napunjena bagrenjem, dunjom, d-molom…i deo koncerta Deep purpla se tu nasao…i Leb i Sol…i YU grupa…i Pink Floyd…

Muzicki stub sa losim poklopcem i zeznutom iglom, je kasnije bio premesten kod mene u sobu, ispod nekog drugog televizora, na nekoj drugoj polici i dugo, dugo se u njemu vrtela caletova kaseta. Voleo sam da slusam taj birani skup pevaca i bendova i kad god bih cuo onaj eho, koji je vec uveliko bio u svojim tinejdzerskim danima, uvek bih se setio psovke…Ee, jebi ga! Onda su dosli kompakt diskovi i sve se pokvarilo, ee, jebi ga. A, znas, ja i danas imam tu scotch kasetu, i cesto, kroz bleda secanja i uz pomoc sitnica iz proslosti, sasvim jasno cujem onaj isti eho…kako odzvanja……i pogodi koje su moje dve najomiljenije pesme.

3 thoughts on “Caletova kaseta

  1. Blaženka Vesić

    Sati i sati slatkih muka da b i se stvorila nezaboravna uspomena. Divan tekst i sećanje na “pokojne” kasete. Mislim da smo svi imali slične biserne mikseve. Još se sećam kako sam jedne kasne večeri nahvatala radio Zagreb koji krči i šušti, ali pušta najnoviji album Parnog valjka. Nema veze, ja sam snimala. Neke pesme ne mogu da zamislim bez krčanja i šuštanja daleke radio stanice. Pa pusta presnimavanja i peglanje progutanih traka, lepljenje selotejpom (pa ti opet fali deo pesme). “Onda su dosli kompakt diskovi i sve se pokvarilo, ee, jebi ga”. Ili smo mi ostali neprilagođeni i omatorili ovako:http://skitarnik.blogspot.rs/2015/10/misteriozna-povezanost-znakova-starenja.html

    1. Dejan Post author

      Hvala. E, a zamisli jednog dana osvane priča u kojoj stoji…Ee, jebi ga, sve se pokvarilo, bilo je lepše sa onim copy/paste, CD i ostale stvarčice. A sad, 3D – koncert u sobi, bina na kafe stočiću…eho u glavi.

Ostavi komentar