Kraj komsijskih preVrata

I sad, kako da ti ne ispricam jos nesto o uvrnutim i izvrnutim kafama koje sam popio uz nezne-bozicne-vesele-srecne-razdragane zvukove divnih pesama, plac deteta i lupanje cekica? Kako da te uskratim saznanja da me je saborac, automat za kafu, izdao? Zabio mi je noz u ledja i sad slabo i razgovaramo! Otkud ja znam koliko meni treba secera u kafi? I, sto je jos gore, kad onako sipam solju, dve vode, ko ce tek tad da potrefi?! A mleko? Opasno se razmisljam da kupim jednu kravu, pa tu, direktno na live automat da natocim koliko mi treba? Ruza ce sigurno znati koliko mleka ide u moju kafu! Nema sanse da ti to ne ispricam, slusaj….

Konacno sam provalio sta je Smisao zivota! Ono, ne uopsteno, nego, za ovog mamlaza sto stanuje pored mene?! Ukrasavanje ulaznih vrata! Samo da sretnem Dalai Lamu, odmah cu mu reci! Rezultat petodnevnog kucanja, busenja, rusenja, lepljenja, odsrafljivanja i zasrafljivanja je prijava za Najlepse Ukrasena Vrata! Ne zazam se, takmicenje, prva nagrada je $300, druga $200 i treca $100! Ko to deli i organizuje? Valjda Bozic Bata ili Deda Mraz, jedan od te dvojice…ako i ne rade zajedno?

Famozna i vec hiljadu puna pominjana vrata su bila zavrsena posle tri dana mukotrpnog izvodjenja radova, medjutim, kucanje, busenje, rusenje, odsrafljivanje, zasrafljivanje, pa i lepljenje (najglasnije od svih) orilo se zgradom citavih osam dana…nagadjam, ukrasavanje stana?! Organizator takmicenja – unknown, nagrada – unknown…mozda u vidu prestanka placa deteta?!

Uglavnom, kucanje, busenje, rusenje, odsrafljivanje, zasrafljivanje, pa i lepljenje je prestalo posle osam dana. Vrata sad ne mogu da se prepoznaju! Prvo vece, po zavrsetku radova, vracajuci se s posla, morao sam dvaput da se osvrnem i proverim da nisam pogresio zgradu!

citiesatnight_large NASA tvrdi, a jedna medjunarodna svemirska stanica potkrepljuje tu tvrdnju slikom…najsvetlija tacka na Zemlji je Las Vegas. Razmisljam da im posaljem sliku Vrata Pored Mojih? Da vide oni sta se sve moze za tri dana i kako svetli ceo hodnik jedne zgrade kad se sve zakucane sijalice popale? Ne, ne, derani, nije Las Vegas najsvetlija tacka na planeti Zemlji! I znas kako kazu, jedna slika – hiljadu reci, u pravu su, samo sto ja nisam sad za jednu sliku, nisam ni za dve. Imam lepih slika u telefonu i ne zelim da ih kvarim tudjim smaragdom. Ali, jesam za jedno stotinak reci, pa ti zamisli ta vrata…

Zalenisa, crvenisa, venaca i vencica, sarenih traka, krpica, papira, Sneska Belica, zvoncica…svega ima na tom Cudu koje samo ceka da primi Prvu nagradu! Onda oni “salovi za jelke“, ja ih tako zovem, znas onaj ukras, bas kao sal se obmota oko jelke, onaj sto se linja posle, pa ostavlja haos svuda po stanu?! E, toga ima u svim bojama i grle ta jadna, jadna vrata. Deda mrazovi, mali i srednji, takodje nisu propustili da se uhvate za vrata, u onoj prepoznatljivoj pozi, Alpinizam Dede u crvenom! Dok dva, onako poveca, stoje sa strane njih, strazare…i oni su uvijeni `salovima` i sijalicama. Okvir vrata je takodje ukrasen sa sijalicama. Ustvari, on je glavni razvodnik crvenog, plavog, zelenog i zutog svetla…od njega sve pocinje, cas da bljesne, a cas da trepne i siri se dalje.

Samo jedna stvar mi pada na pamet kad pogledam u ta vrata, samo jedno pitanje se pitam…Jbt, gde je tu kvaka?

Drugi dan, dok su radovi na vratima bili u punom jeku, mislim, dok je zgradom odjekivao vrisak cekica…Izlazim ja, na moja obicna i susretnem se, licem u lice, sa Luciferom licno! Umesto trozupca u ruci mu cekic! Okrenuo je glavu na sekundu i rekao…dum, dum, dum, hi, how are you, dum, dum, dum, dum, dum….

Ja mislio, on ce kao sav normalan svet da kaze…Izvinite ako sam glasan!…ili tako nesto, pa sam se spremio, kao sav normalan svet, da mu odgovorim…Glasan?! Mislis bucan?! Ma jok, sta ti pada na pamet, manje se cuje kad grmi! Samo ti nastavi, evo, Drustvo Za Zastitu Coveka Od Okoline, bas se sad vracaju, bili da zamene aparat, ne mogu da izmere buku sa obicnim, pa otisli po onaj sto meri giga decibele! Hteo sam i da mu kazem da nije prva nagrada 3 miliona, nego 300 dolara i da smo svi iz zgrade vec skupili $3000 da mu damo da prekine…ali neee, isekao me je sa mesavinom lupanja cekica i zeljom da sazna kako se osecam! Trebao sam da znam bolje!

E, tikvane jedan, da sam tebe upoznao pre nego sto sam napisao onu pricu How are you, bre, ne bi se ona onako zavrsila!…sta drugo nego, odem u SuperStore…i u Starbucks u povratku.

Tri dana kasnije, svratim u Rental centar, to su kancelarije, tu se zalimo jedni na druge, placamo stanarinu, itd…ja svratio da napunim karticu za ves. Na zidu, okacene tri slike, ispod svake stoji…1st…2nd…3rd…$300…$200…$100 i nijedna od tih slika mi nije bila prepoznatljiva!

I nisam bio srecan i zadovoljan sto gospodin Cekic u Ruci – Daska u Glavi nije osvojio ni dinara/dolara, nisam likovao i nisam pomislio kako Neko to od gore vidi sve, ne…ali, proslo mi kroz glavu…Jbt, zar ima neko ko je vise lupao i vise kucao od ovog ovde!

 

 

 

 

Ostavi komentar