10:47

Nesto cu da ti kazem, ponekad se pitam, da li postoji neko vreme na satu koje nisam video?

08:35, 09:05, 09:45, 10:10, 11:25, 12:05, 12:55, sve sam te brojeve video, pa i 12:56, secam se jednom sam pogledao u sat i bilo je toliko. Okruglih brojeva se lako secam, podne, ponoc, dvojka, trojka, cik zore – pet ujutru, itd. Ono, posao je pocinjao u 06:00 a zavrsavao se u 14:00, pa i 15:00 nije bilo tesko mimoici. 18:00, ih to je bilo vreme, sad ne mogu da se setim za sta, ali siguran sam da je bilo za nesto?! Eto, u 18:50 sam poleteo za Edmonton. Te okrugle brojeve i one bliske njima, to pamtim, ali sta je sa onima sto ih niko nece? Sta je sa 09:38? 10:47? 19:23? Njih se nesto i ne secam?! Ko jos gleda u sat u to vreme?  Mozda sam, kad su ta vremena bila, odgovarao sa…Jos malo!…De zuris?…Sta te briga?…Sad je kasno!…Mozda su mi se ta vremena i te brojke namerno izmigoljile, jer…ko jos gleda u sat kad je 16:18? Pa i kad se desi tako nesto, zakolutacemo ocima, jer, glupo je reci 16:18, tesko je za izgovoriti, bolje je…Evo jos malo, pa ce deset do pola pet!…ili cemo lagati…Cetiri i dvadeset je!

Jutros ustanem, 08:01, popijem jednu kafu, za drugu sam krenuo u 10:17, u Starbucks sam usao u 10:29…i, tu negde, izmedju 10:31 i 10:33, batalim gledanje u sat i razmisljanje o vremenu. Ne mogu vise, a i nije red, o vremenima na satu mogu kad hocu da mislim, a izlog nece biti stalno tu! Taman gricnem cinnamon swirl coffee cake, kad, gle cuda, kao da je znao, pridje mi jedan i pita…

-Excuse me, do you have The Time?

Prijatelju…naravno da imam Vreme! Zar ne vidis da sedim ovde, izlog i ja pijemo kafu, prozor sam ostavio u stanu, nije mu se dalo poci! Zar nije ocigledno da imam svo vreme ovog sveta! Sve vremenske zone cu ugurati u narednih 10 i koji minut!

I, da ti kazem nesto, znao sam ja sta je on mene pitao…znao sam, ali nisam mogao da prestanem misliti o vremenu. Nisam mogao da izustim brojku, jer… ona, koja je bila na satu, vec sam je video pre!

Sta je Vreme, uopste? Nesto sto se trosi? Sto tece? Mnogi su se to pitali i mnogi su davali odgovore. Nikola Tesla je rekao da vreme ne postoji! Albert Ajnstajn, vreme je relativnost…Miroslav Antic se ne usudjuje da komada i usitnjava vreme…dok svi mi pokusavamo da prekratimo vreme ovako ili onako…a Balasevic kaze…Jos niko nije izmislio nacin da ga produzi. Sta je Vreme, uopste?

Secam se jedne epizode Muzicke slagalice,asocijacije…kolona A – starost, kolona B – razlika, kolona C – ne znam i kolonu D sam zaboravio! Mozda su C i D kolone bile baba i deda?! Konacno resenje…triput pogadjaj! Pa zar su to asocijacije za Vreme? Pitam se koji li je sarlatan to smislio? Zar nas jedino razlika u godinama asocira na Vreme? Opet cu nesto da ti kazem…Po njemu, vreme nam govori ko je star, a ko mlad!  Eto, kad te budu pitali za definiciju vremena, ti odgovori…Sudeci po Muzickoj slagalici, vreme je siguran pokazatelj ko je od nas star, a ko mlad! I, ako im nesto ne bude bilo jasno…posalji ih kod tog sarlatana! Nije ni cudo sto je starost usko vezana za vreme! Sto, posle nekog vremena, mi ostarimo! To nije logika, to je zbog kviza.

Kazu, brzo se zivi, sve nesto jurimo, nekud zurimo! Nema se vremena…Ej, ajde….Ne, ne mogu, nemam vremena…Nisam imao vremena…Ne znam kako ti, al ja nemam vremena ni za sta…sve je u nekom tajmingu! Pih, ja kad sam tako jurcao, baba bi mi uvek rekla…Pa de ces? Gde juris? Kud si zapeo, na Mars?!…polako, tek su vodu nasli…dok naprave fejsbuk i dok se ne pocne skrolovati palcem po zivotima prijatelja i neprijatelja, poznanika i stranaca, proci ce jos tog vremena! Jos nesto cu da ti kazem, ma koliko da zuris, neces stici na vreme, jer zurba i vreme su prijatelji i zajedno rade protiv tebe! Zar ne mislis da bi sve bilo lakse kad bi dan trajao 24 casa i 15 minuta?!…Eh, da sam imao jos jedno 15 minuta, stigao bih…A pusti me da spavam, makar jos 15 minuta…Daj mi 15 minuta i videces!

A zaljenje?! Za vremenom se zali vise nego za najmilijima! Ima onaj obicaj, medju modnim znalcima…Crno se uz sve boje slaze, crna je neutralna i moze uvek! Jes`, djavola…uz crnu kosulju zalimo i oplakujemo vreme, jer smo neutralno stajali sa strane i pustili da ode bez ikakvog traga, bez ikakve zaostavstine…bez ijednog secanja!  Eto, za tim ljudi zale! Zasto je 10 godina proslo uzalud, 20, 50, ceo zivot…nekad i zadnja dva minuta. U krvi nam je da zalimo za proslim vremenima, kad je sve bilo lepo…a, pustamo da ovaj momenat prodje, iako je mozda lepsi, samo da bi posle mogli da kazemo…Eh, pre par godina…

Mislis da lupetam? Filozofiram? Mislis da ovo nije istina? Ne, ne…istina je ziva! Slusaj ovo…i ti, i ja i svi smo isti…dacu ti jedan primer, a ti se pronadji u njemu, ja jesam koliko puta!

Kupis kartu za bioskop, i negde na pocetku shvatis da je film sranje!  Imas samo dve opcije….da ostanes i odgledas ga do kraja, kako da kazem, da iskoristis pare sto si dao za kartu…ili da izadjes napolje i, recimo, radis nesto u cemu ces da uzivas? Sta god uradio, pare koje si dao za kartu neces  moci da povratis! To je to, pare su bacene uzalud, i to je jedina misao koja ce ti ostati u glavi sutra ujutru, pa cak…cak i ako si izasao i radio nesto sto volis!…Sinoc sam bacio pare na glup film!…To se nasa podsvest igra sa nama i ne dozvoljava nam da zaboravimo proslost. Ne daje nam da je pustimo, a trebalo bi. Jer, sta ce nam, i onako je to vec proslo.

Ako ti ne pase bioskop, film, pare, slobodno precrtaj i stavi…izlazak sa deckom, devojkom, drustvom, odlazak na koncert, u pozoriste, setnja u parku….sta god ti odgovara za primer, ostalo je sve isto. Tako da, sledeci put kad vidis nekoga u crnoj kosulji, bluzi, haljini, upitaj ih koji to period zale i oplakuju?

Eto, to je zaljenje za vremenom na kratke staze. A, ima i ono na duge staze, tzv zaljenje u dalj. Tu se obicno zali za godinama, mestima, osobama i retko, ali nije iskljuceno, za pojedinim dogadjajima. Nemoj ovo brkati sa uspomenama i secanjima! Ovde bi definicija o vremenu bila potpuna, moglo bi se komotno napraviti nova igra asocijacije i nova resenja kolone A i B, da ne postoji i ova izreka….Vreme leci sve! Molim lepo, dajte mi onda adresu te apoteke sto prodaje vreme!

– Excuse me, do you have The Time?…ponovio je covek!

Nisam ni tad mogao da mu odgovorim, jos uvek je bila poznata brojka na satu i ja sam i dalje cekao broj koji niko nece, hteo sam da dam njemu, razmisljao sam o vremenu. Konacno…

– It`s 10:47.

Covek se zahvalio i otisao. Mozda je zurio nekud, mozda ne…ne znam, ali 10:47 je ostalo upamceno!

I kao sto Balasevic kaze nama… Da su tudje pesme mozda bi nekako drukcije izgledalo, ovako su moje i ja radim sta hocu! Necu valjda u svojoj pesmi napisati da me ostavila!…Ja cu nesto reci tebi…Da je tudja prica mozda bi nekako drukcije izgledalo, mozda bi na pitanje, izvinite, koliko je sati, odgovor usledio odmah, a posle bi se utonulo u razmisljanje o vremenu i trazili brojevi koje niko nece? Ovako, moja je i ja radim sta hocu! Necu valjda u svojoj prici izostaviti tako lep broj!

Znas ona scena iz Tesne koze kad Pantic pobaca one pare…Samo pare?!…Daaj pare!…Eevo vam pare! Za vase televizore, ves masine….Znas? Pa kad posle sedne, onako, dig`o je ruke od svega…srkne onaj dug srk kafe potpuno smiren sa izrazom lica – sve mi je ravno k`o plekani tanjir! Znas, bre? E…ne izgledam kao Pantic, nemam takvu frizuru, ali umem tako da srknem. I, jos nesto cu da ti kazem, nije ni to lako, ali uspevam, jer ja imam vise vremena na raspolaganju nego ovaj izlog.

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavi komentar