Plave cipele

Znam, zvucace otrcano i neces mi verovati, ali jednom sam video andjela.

Sedeo sam na nekim stepenicama, ispod neke streje. Kisica je padala, onako sitno, kako samo ume jedna prolecna kisa da prska i gledao sam u prazninu ispred sebe. Sliku mi je poremetila ona, plavi andjeo u uskim farmericama i bluzi, kisobrancic i jedan lep sat na ruci, imala je plave stikle. Nikad pre nisam video plave cipele sa visokom stiklom. Nikad pre nisam video tako lepu plavu kosu. Nikad pre nisam video andjela. Prosla je pored mene i citavu tu prazninu popunila je sjajem. Andjeli su lepi. Zasla je iza coske.

Otad sam cesto na tim stepenicama, cekam je da prodje ponovo. Ovaj put cu je zaustaviti, pitacu je nesto, pricacemo, i andjeli govore, zar ne…samo da prodje ponovo. Nekad mi kazu…Ajde, bre, pomeri se sa tih stepenica, zar ne vidis da smetas!…Ne upustam se da odgovorim, jer niko mi ne veruje da sam video andjela, ustanem i odem, doci cu ponovo.

A znas kako znam da je to bio andjeo? Plave cipele joj nisu bile mokre iako je gazila po vodi. Andjeo, kazem ti.

2 thoughts on “Plave cipele

Ostavi komentar