Kolekcionar

Desetak minuta posle ponoci telefon je zapistao. Znao sam taj ton, ja sam ga podesio za poruke. Stigla mi je jedna od onih…U ovom carstvu…jedino broj….da se sve zelje ostvare za rodjendan tvoj!

Ne volim te kitnjaste poruke koje prenose ljubav, srecu, radost, veselje, u njima su snovi carstvo, Mesec je samo, neciji, sapuce se zvezdama…ne volim  ih, jer su to samo bezlicni obrasci, prepisani pa poslati, ili jos gore, sacuvani pa poslati, ko li ih smislja da mi je znati.

Odmah zatim telefon se ponovo oglasio…Htela sam prva da ti cestitam rodjendan!

Ah, ta objasnjenja. Vec odavno nismo zajedno – objasnjenje je bilo jasno kao dan…Nije problem u tebi, vec u meni. Legendarna recenica, svakome je bar jedanput dosla glave, pa eto i meni. I previse sam vina popio trazeci objasnjenje zasto, kako, ko je kriv. Nije pomoglo. Na dnu nijedne flase nikad nista ne pise. Nije problem u vinu, vec u meni.

Ipak, na kitnjasti obrazac poruke za rodjendan poslate citavu noc pre nego sto je trebalo, odgovorio sam…Hvala! Uspela si, prva si mi cestitala rodjendan, niko se jos nije setio da mi je sutra rodjendan.

Zeleo sam da shvati sarkazam, zeleo sam da prestane da me se seti s vremena na vreme i glupavom porukom probudi secanja zbog kojih necu spavati celu noc, pa mozda i sledecu. Zeleo sam da mi sutra nije rodjendan i da nocas nisam dobio poruku i, ako Boga ima, da nije od nje. Zeleo sam da je ne volim. Nazalost, sutrasnji dan je bio predvidjen za ispunjavanje zelja. Za sad, jos uvek je volim…

Telefon se oglasio i treci put…Znas, tehnicki, tebi je sad rodjendan, proslo je dvanaest!

Ah, jos jedno objasnjenje. Sve mi je pojasnila, samo je jednu stvar zaboravila, jos onda je propustila da mi kaze da je problem u njemu, cije sam ime kasnije saznao. Samo jedna rec moze da objasni zasto je i dalje volim…budala. U odgovoru pokusao sam sa istinom…kad vec sarkazam nije odradio svoje.

Znam da samo pokusavas da me skines sa dnevnog reda. Znam da, iz ko zna kojih razloga, si  se setila mene sad i saljes mi tu glupavu poruku za rodjendan pre rodjendana, kao sto znam da ces me do sutra opet zaboraviti. Zao mi je, ali ja nisam programiran kalendarski i bas nesto ne gledam u minute posle ponoci, meni je rodjendan sutra, kad se probudim. Da si me makar tehnicki volela znala bi to. I, kad smo vec kod toga, prosle godine za rodjendan, secas se da me je Mirjana poljubila  posle ponoci, tako da, tehnicki, ona je prva!

Premasio sam svih 160 karaktera, telefon me je obavestio da sam usao u multimedijalne poruke. Dobro je, i hteo sam da joj posaljem sliku koju imam o njoj. Hteo sam da joj pokazem njen portret. Hteo sam da je zaboravim. Hteo sam, ako Boga znam, da je ne volim vise.

Kada se telefon zacuo cetvrti put, pisalo je…E, bas si kreten!

To je to, doduse tipovao sam na budalu, al` dobro sad, i kreten je sasvim solidno objasnjenje, imam celu noc ispred sebe da se odlucim za jedno od ta dva. Postao sam kolekcionar neprospavanih noci zbog nje. Dodacu i ovaj 30. septembar u nizu, krenulo me.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Za Docek, pistavo zlo oglasilo se opet. Dzabe sam promenio ton, pronasla me.

Hey, sta ima novo? Nisam te odavno cula, si ziv? :)  Gde ces veceras?

Nisam se iznenadio. Navikao sam na te njene upadice u moj zivot. Navikao sam na odsustvo ljudskosti  i prisustvo bezosecajnosti kod nje i znao sam da me nece pustiti da je zaboravim…kao da sam mogao. Iznenadio me bezobrazluk. Da li sam ziv? Naravno da nisam! Umro sam onog dana kad sam prestao biti tvoj. Ovaj ovde, sto zivi na mojoj adresi, nosi moje ime i lici na mene, to nisam ja. Ja sam umro onog dana na tvoje oci i nije mi jasno kako si to propustila da vidis.

Ziv sam, mada, tacan datum dokle, jos niko ne zna. Nema nista novo, sve je staro, izlizano i iznoseno. Kod tebe?

Sto si tako mracan, razveseli se malo. Pre nisi bio takav. Evo, ja sam spremna da zaboravimo sve prepirke i svadje i da udjemo u Novu Godinu kao prijatelji. Ja sam dobro.

E, ja nisam spreman za tako nesto. Imam zakazano sa Prvim januarom i rekao mi je da dodjem sam, tebe niposto da ne dovodim. Sreca pa mi nije napisala MI smo dobro, umro bih ponovo.  Zamracio sam ekran i spakovao telefon u dzep. Ne postoji razuman odgovor na njeno zapazanje kako pre nisam bio ovakav.

Ipak, da opravdam zvanje budale …Ma nisam mracan, nego, znas da ne volim praznike, ne znam kako da potrosim svo to slobodno vreme. Ovo za prijatelje, mislila si preko fejsa ili…? Morao bih onda da napravim profil.

Ne glupiraj se molim te, znas dobro sta sam mislila. Pomisli veceras u ponoc na mene, i ja cu na tebe!

Uf, kako da joj kazem da necu moci bas 31. u ponoc da mislim na nju. Necu moci, jer je to izgleda njen jedini termin i ne zelim da se mesam. Za mene je rezervisana cela godina…i 14. i 28. i devetog, i u julu, i u aprilu, i ujutru, i popodne, nocu. Ne biram i nemam zakazano kad mislim na nju. Kako da joj kazem da hocu da preskocim bas taj minut pred ponoc. I kako da joj kazem da znam da laze, znam da ni tad nece pomisliti na mene. A ja? I ja lazem, i tad cu misliti na nju. Kako to da joj kaz…

Ej, nisi mi ni odgovorio gde ces za Novu godinu?

Nigde. Ostacu u Staroj.

 

6 thoughts on “Kolekcionar

  1. cy3a

    Познајем човека који је годинама живео исто тако, бежећи од љњених порука. Онда се оженио и њу избацио из свог живота.
    Желим ти да научиш да живиш без ње, да огуглаш на њене поруке и кренеш даље, сам!

    1. Dejan Post author

      Ne, ne :) …hvala na brizi i zeljama, ali, od svega toga, ja sam samo napisao pricu. Desavanja u dvoristu 72×48 se nisu desila…pa nisam ja zaista Namcor Cutolog. I ne znam zasto sam tako zamrsio s tim naslovom, ali jesam, i imam opravdanje…svidelo mi se. A objasnjenje par kuca nize, ista ulica.

  2. Daniel

    Dozo,..trudi se da pises vedrije price,…hm,..kao na pocetku,….mi u Srbiji imamo puno tuznih prica,..i .previse,……nadam se da ova nije autobiografska,…….jer..takve price su dobre samo kao price,..

Ostavi komentar